Kad je “ne” odgovor na sve
Nalazimo se u veoma izazovnoj, Vendinoj drugoj godini života. Svaki je dan novi, veći izazov, kako za nju, tako i za nas. Ono što joj je jučer bilo nemoguće, danas može, ono što je jučer htjela, danas ne želi, no uz to, mora prihvatiti da će odgovor na neke njene ideje biti ne. Veliki su to izazovi u životu malog bića koje je na ovom svijetu nešto više od 730 dana.
Ne faza
Ušli smo u “neću” fazu. Ta faza traje od kad nauči reći ne ili neću do, vjerojatno, kraja puberteta ili, možda malo dulje. I sve što nas je do sada frustriralo, čini se kao mala beba. Jer, kad vam se mali čovjek usprotivi, shvatite da su roditeljski izazovi došli na jedan novi nivo. Oni koji imaju malu djecu ili imaju priliku boraviti s njima, znaju koliko može biti frustrirajuća sama pomisao da će na neku vašu ideju ili ponudu kao iz topa biti ispaljen “ne”, a ako nastavite ustrajati u svojoj ideji, taj se “ne” lako može pretvoriti u tantrum i završiti kratkom elementarnom nepogodom.
Neke nam situacije daju mogućnost izbora
Primjerice, kad se Vendi ne svidi što sam ja otvorila vrata, ona ih lijepo zatvori pa ponovno otvori. Jer, odmah mi je rekla: “Ne mama, ne, ja!” Ali ja to nisam poštovala. Ili, kad mora obući jaknu, pa ne želi onu koju je do jučer nosila, nego onu koja već tjednima visi u hodniku. Ok, to riješimo.
No, neke nam situacije baš i ne daju mogućnost izbora, primjerice ideja da uopće ne obuče jaknu. Dva su scenarija, nakon odbijanja i nijekanja, uz kraće pregovaranje, obući će se i izaći ćemo. Ili, ako je loš dan, prije nego li izađemo, završit ćemo u potoku suza prije nego li obučemo jaknu. Na sreću, takvi su dani rjeđi. No, onda dolazimo do pješačkog prijelaza, a scenarija su dva:
Neću!
1. Tražit će me da joj dam ruku.
2. Neće mi htjeti dati ruku i počet će vikati: “Neeeeeeeeeee!” Koliko ću biti strpljiva i čekati da mi da ruku, ovisi o tome koliko imam vremena i kolika je gužva.
“Ne” je poprimio goleme razmjere pa sam mu odlučila posvetiti jednu objavu. Zapisala sam samo neke koje mi je u 24 sata rekla Vendi.
Dobro jutro
Ustala se i došla do mene i Galadrel. “Hoćeš li leći s nama?” – Ne beba, ja tu!
Nakon što sam joj objasnila da ne mogu maknuti bebu jer jede, pristala je leći kraj nas. I donijela je svoj pokrivač. Pokrila sam nas s njenim pokrivačem: “Ne beba, ja!”
Da se ne raspravljamo, uzela sam naš pokrivač i pokrila nas dvije s našim, Vendi je ostala pokrivena svojim, ali je dio našeg došao na nju: “Ne taj, moj popo!” I tako smo mi morale biti pokrivene našim pokrivačem, a ona svojim, bez tragova našeg.
Ne mama, tata
Kad smo se presvlačile, htjela je sama obući hlače. “Neeee, ja, ja, jaaa!” Ostavila sam joj odjeću i otišla presvući Galadriel, stavila je na prematalicu i počela skidati. Vendi je došla i počela je vući za nogu: “Neee, jaaaa tu! Ne beba, maki!” Odbila sam maknuti Galadriel pa sam je naljutila. Jer, kad mama kaže ne, odeš tati i obrnuto. “Taaaataaaaaa!”
Neću i neću!
Deset minuta kasnije, nakon što su odslušali tri pjesme, koliko je svako jutro limit, čujem Matu kako joj govori: “Ne, jer smo rekli tri! Ne može više, slušat ćemo kasnije.” Ponovno, dolazi u suzama i viče: “Maaaaamaaaaaaaa!” Imala sam deset minuta mira za sređivanje bebe pa je sad Vendi na redu.
Oblačenje
“Idemo se obući!” – Neeee! Jatu, jatu, jatu! (Ja ću.) Okrećem joj tajce ne bi li ih obukla na dobru stranu, a ona ponavlja: “Ne mama, ja!” I nakon što je uspjela obući tajice, majicu nikako nije uspijevala navući pa je u jednom trenu vidno nervozna i na kraju provalije frustracija počela vikati: “Ne ja, mama, mama, maaammaaa!” Onda je htjela sama obuti čarape: “Ne mama tap, ja buci! (Ne mama čarape, ja obući.) No, brzo odustaje i samo što ne počne plakati, dolazim i spašavam situaciju.
Jesti ili zezati mamu?
Hoćeš li doručkovati zobenu ili toast? – Toc! “Toast ćeš? – Ne toc, cob. “Zobenu?” Ne, taaa! “Ali sladoled uopće nije u ponudi.” – Neeee, taaaa, taaa, taaa! Gleda me dok u naletu ljutnje pokušava otvoriti ledenicu.
Teške odluke
Na kraju je, ipak, odabrala zobenu. I čim sam izvadila kutiju sa zobenom iz ormara, počela je vikati: “Ne mama, jaaa! Jatu! Ja!” I već je počela gurati visoki stolac ne bi li mi se pridružila za radnom površinom. Naime, ona mora zobenu prebaciti iz kutije u zdjelicu. “Tri žlice stavi.” – Dan, daaaa, tiii, tiii, tiii… “Ok, to je bilo četiri i pet pa ću tu ja uzeti, a ti sebi tu nagrabi tri žlice.” Da ne bi ponovno bilo pet, uzimam joj žlicu čim je nagrabila tri žlice. Sebi sam još dodala orašaste plodove i suho voće. A, kako ona ne voli kad su dvije, tri stvari pomiješane u jednoj posudi, ona ih jede bez dodataka. No, tog je jutra odlučila drukčije. Prvo je rasporedila onako kako je: “To mama, to ja.” Ali onda je, ipak odlučila drukčije pa je moja zdjelica završila kod nje: “Ne mama, to jaaa!”
Muke po obuvanju
Kad smo se počele spremati za park, počeo je vječiti ženski problem, što obuti? Idemo u park, pripremi tenisice, one nove. No, nove su i sandale, pa je odlučila ići u njima. “Hladno je i malo mokro, nećemo moći u sandalama, a ionako idemo u park, tako da ti trebaju tenisice.” – Netu! (Neću)
“Onda ne možemo u park ili idemo seka i ja same.” – Ne, jaaaa! Jatu!
“Ali ne možeš bosa, obuj tenisice.” – Netu, neeetu. Ponavlja kroz suze dok ih obuva.
Došle smo u park
Hoćeš na ljuljačku? – Ne.
Idemo na tobogan? – Netu.
Možemo na onaj veliki tobogan! – Neeeeeeeeeeee.
Idemo na ljulju (klackalicu)? – Ljuuuljaaa ljuuulja, netu!
Naravno, sve je sprave, nakon što mi je rekla da neće, obišla po nekoliko desetaka puta.
Kad smo, nakon pola sata pregovaranja i nijekanja, ipak krenule doma iz parka, došlo je vrijeme za popodnevni odmor
Tko će s tobom odmarati? – Netu! Neeee! I već suze teku.
Hoćeš da tata s tobom legne? – Ne! Odgovara mu odlučno.
Onda će mama? – Ne, tata!
Idemo onda? – Netu pa! (Neću spavati)
Onda idem ja sam. – Ne, jaaaaaaa!
I čim je uletjela u krevet, napravila je raspored: “Tata tu, tu tata. Taaaaaaataaaaaaaa! Baaa mama! (Bok mama!)” I, tako me, lijepo otpremila iz sobe dok su njih dvoje otišli na popodnevno ubijanje oka.
U popodnevnim sam se satima izgubila u niječnicama.
Često mi se čini kako je odgovor na sve “ne” pa i kad je konačni odgovor “da”
Hoćemo li zvati baku? – Ne… Da, da, daaa, baaabaaaaaa!
Hoćeš sladoled? – Neeee… Daaa, taaa, taa!
Jesi li gladna? – Nee! Nećeš ništa jesti? Da! “Što?” Taaa! (Ovaj put je taaa čokolada). Ne može, danas smo već jele slatko, možeš večerati sir ili jogurt ili.. Da, tir! Tir! Nakon što joj dam sir, prvo kaže da neće, a onda na kraju, ipak, sve pojede kad shvati da se ponuda neće proširiti.
Laku noć
Kraj je dana, ponovno, rezerviran za negodovanje i odbijanje odlaska na spavanje. No, tu ne ne staje do jutra. Naime, nekada tijekom noći, kad sanja, počne vikati: “Neee, netu, neeeetuuu!”
Trackbacks/Pingbacks